Многи власници предузећа, када чују да је њихова радионица врућа, одмах помисле:
Додајте још опреме.
Повећајте проток ваздуха.
Повећајте капацитет.
Али након детаљнијег прегледа, проблем у многим радионицама није у томе што клима уређај није довољно моћан, већ у томе што је приступ хлађењу био погрешан од самог почетка. Радионица није канцеларија.
Канцеларије дају приоритет једнообразној удобности.
Радионице се односе на специфичне услове рада.
Нека подручја имају машине које генеришу значајну топлоту, неке имају концентрисано особље, неке имају висок ниво прашине, а неке су једноставно пролази.
Ако целу радионицу третирате као раван, дводимензионални-простор, најчешћи резултат је: власник сматра да је потрошио много новца.
Запослени се и даље жале на врућину.
Менаџери опреме настављају да се боре са одржавањем.
Заиста прикладан приступ за производне радионице није једноставно „инсталирање веће машине“.
Уместо тога, ради се о томе да прво одредите:
Да ли ова радионица треба да има свеобухватну покривеност климатизацијом или би требало да буде ограничена на одређене радне станице? Да ли приоритет треба да буде контрола високе температуре или контролу прашине и оперативну стабилност треба размотрити заједно? Системи за климатизацију попут оних из Донгкеа, посебно дизајнирани за радионице, нису заиста прикладни за све просторе. Погоднији су за велика, прашњава производна окружења са дугим радним сатима и већом осетљивошћу на проток ваздуха и стабилношћу.
На крају крајева, не ради се о приказивању могућности опреме,
већ о помоћи да избегнете уобичајене замке када је у питању управљање радионицом. Многи власници предузећа на крају пропадну не зато што нису вољни да троше новац,
већ зато што троше новац, али погрешно схватају проблем од самог почетка. Врућа радионица није нужно због недовољне климатизације. Вероватније је то зато што фабричким проблемима приступате са канцеларијским начином размишљања.